Речник косовско-метохиског дијалекта

вага̑н, вага̏на ср. 1. заструг, дрвени суд са заклопцем у коме се носи сир, кајмак или пребрани пасуљ, кад се иде на пут. — 2. дрвени суд са заклопцем у ком се чува, млевена кава. — 3. У ДК. 1782 год. тако се зове некаква мера за жито: Писа Радое ваган ж(ита). — 1774 год.: Писа Іѡвань вагань ж(ита). — У В. ва̀ган м. 1), Br. Iv. vàgan м.