варака̏т, варака̑м несвр.варајући, себе или другога, радити на постигнућу каквог циља; да се нешто сачува од другога или да се од другога добије за себе: Те сам се са-ш-њи̑м еглени̏сао и варака̏о. — Варака̑ј га тако̑ док ти не до̑ђе зго̏дно по̏д руку. — Да̑вај му по ле̑чка лимона̏ту, те га варака̑ј да не тра̑жи во̏ду. — У В.вара̀кати, ка̑м и вара̀кати се, ка̑м се.