Речник косовско-метохиског дијалекта

гава̏з, а м. од арап. kavvas им. првобитно војник оборужан стрелом и луком — kavs. У тур. значи наоружан момак који је некад пратио стране амбасадоре у тур. престоници, а доцније уопште наоружан момак, Црногорац или епирски Арнаутин који је пратио представнике страних држава, који је чувао имовину страних поданика: Ко̑нцула иде̑ сас гава̏за. — У В. ка̀вȃз, кава́за м. , RJA. gа̀vȃz м. и kàvȃz, kaváza м.