Речник косовско-метохиског дијалекта

гари̑б и га̄ри̏п прид. непром. од арап. garib прид. стран туђин; усамљен, самохран; чудан, необичан; тужан: Ја сам чо̏век га̄ри̏п (сиромашак). Кл.