Речник косовско-метохиског дијалекта

да̑јчић, а м., да̑јчићи м. мн. ујакова деца, синови: То су ми да̑јчићи. — Онома̑д му је да̑јчић дола̏зио. — У В. и RJA. н. Вид. да̑јче.