1.да св. и узв.1.св.: А да, бога ти, по̏пе, кад се тако̑ залакрди̏сасмо, да те пи̑там, ама пра̏во да ми ка̑жеш.Исп. RJA. da I, 1., а., а), сс). — Да се не̑си мр̏днуо ота̑ле̑к, се ћемо те уби̏т.RJA. I, 1., а., b). — Тако̑ ти учи̏ни, па куд пу̏кло да пу̏кло.RJA. I, а., с), аа). — Ка̏мо да је̏сам, но не̑сам. — Да oћe да гa пу̏шти Бо̑г и ју̏трошња Света̑ Пе̑тка то да учи̏ни, вала̑ би ме запа̑мтијо. — Да не да̑ Бо̑г(каже се место не, није).RJA. I, 1., b., аа). — Да си про̏клет, чо̏вече, и ни̏кад беруда̑ да не видиш! — Да Бо̑г да, ама није прӣли̏ка. — Да ни̏је у̏рок, гове̏да ти ове̑ го̏дине кај ѕве̑зде. — Да се роди̑ и на дрво и на ка̏мен, ама ја да га не је̑м(каже неко кад му се понуди напр. проја, пасуљ, а он то не воли да једе).RJA. I., 1., b., α), a). — Отвори̏смо мага̏зу, кад што да ви̏диш, по магазе све испрету̑рано.RJA. I, 1., с, а), сс). — Да не̑си нага̏зила на мађи̏је?RJA. I, 1., с., b). — А да, Ѕа̑нo, кр̏ста ти, шта вели̑ теза Са̄нфи̏ла за о̑но што сам те моли̏ла да гу пи̑таш? — A да не заде̑вај гa, кад ти вели̑м.RJA. I, 1., d., b). — Од са̏д, чипчи̏је, да ви је на зна̑ње, оћу четврти̏на да ми се донесе̑ код ку̏ће, а не кај до са̏д.RJA. I, 2., а., β., а). — Кри̑ла да и̏маш, уте̏ћ не̏ мош.RJA. I. В. — И та ђи̏ди ве̏ра трӣ да̏на да тро̏шку ле̏ба ни̏је тури̏ла у уста.RJA. I, В., 8., b., b). — Ама не да̑м му како он о̏ћe, пa да знам да ћy проси̏т од вра̑та до вра̑та. — Да је се на̏ бога каме̑њем га̄ђа̏ла, грђе гу не̏ би би̑ло.RJA. I, с., β., а. — Кад го̏ћ да го̏ћ, па то ће да би̏дне и дру̏го не мо̏же да би̏дне. — Кад го̏ћ да го̏ћ, он ће ми па̏с у̏ руке.2.узв.: Да̏ ако Бо̑г и на̏ма да̏дне кад го̏ћ! — Да̏ ако се и ја не оку̏јем на ова̑ј све̑т! — Уби̏ли ноћа̏с Ле̑мпу Ка̏лића. — А да̏, уби̏ли!?(изражава се и питање и чуђење). — Да̏ћеш ми, Ка̑но, чара̏пе, је ли? — А да но̑, да̏ћу ти, је̏с!(Значи неће дати). — А да, да̑де, ви̏ди како се заде̑ва ова Са̑вка! RJA. II. 3. d. — Ӓ да ово није кућа но коша̏ра.Упор.а.