егле̄нџи̏ја, е м.1.који у послу ошљари.Немо̑ј ти мени да казӯјеш за Ми̏луна. Зна̑м ја ње̏га кака̑в је то егле̄нџи̏ја (забушач у раду).2.који уме да забавља: — Маска̏ри се, жи̑ми, зар не зна̑ш ти ње̏га кака̑в је егле̄нџи̏ја! (шаљивчина). — У В.јеглѐнџија, м. Реч је тур. Вид. претходне две речи.