Речник косовско-метохиског дијалекта

еза̑н, а м. — У В. н., у RJA. èzа̑n, ezа́na м.: Да л је вӣка̏о о̏џа еза̑н? Арап. ezan им. изговарање на глас од стране муезина са мунарета муслиманског „вјерују“ и неких других речи и позивање правоверних на молитву.