екмекчи̏ја, е и екмекџи̏ја, е м. пекар, који меси и на пекарници продаје хлеб. У ДК. ова је реч забележена на више места као занимање манастирских приложника у Пећи, Приштини, Митровици год. 1765, 1771, 1774, 1776 и 1783: Мѣсто Митровица, екмеџiа Митар ·в҃· гроша за з(дравље) СтефанꙊ. — Шехер Пећ, писа Стефан екмеџiя ·і҃· пара. Писа Илия екмекџiя пол ѡке мас. Писа Рака екмекџiя ѡкꙊ мас. Писа Здравко екмекџiя пол ѡк. мас. – Прищтина, писа бл҃г. ГрꙊица екмеџіа ·е҃· гроша себе спомен. — У В. н., у RJA. ekmèģija м. Тур. etmeqģi им. просто народски eqmeqģi.