1.е̏ле св. и. узв.1.тур.heleсамо; нарочито: Е̏ле о̑н да не би̏дне. — Е̏ле, би̑ло што би̑ло, други пу̑т та̑ко да не би̏дне. — Е̏ле, ако ми па̏дне у̏ руке она̑ј па̏сковић. — 2.Укратко: Е̏ле, се̑ле, да ми је са̏л Миле̑нко. — 3.Помисли: А. Шта и̏ма но̏во? — Б. Ни̏шта. — А. Е̏ле, е̏ле? — Б. Ба̏ш ни̏шта. — 4.Или: А. Јеси̏ л би̏јо код ње̏га? — Б. Не̑сам. — А. Е̏ле, е̏ле? — Б. Кај што ти ре̏ко — не̑сам би̏јо. — У В. и RJA. ѐле, hèle св.Вид.е̏лбет.