Речник косовско-метохиског дијалекта

ерба̑п прид. им. арап. erbab мн. од rab, у тур. облик множине употребљава се као једнина и прид. и значи: способан, подобан. — Јуна̑сто без ерба̑па не ваља̑. Гојб. — Узни гу ако си ерба̑п. БП. — Ерба̑п је тај копи̑љ! — У В. н., у RJA. erbab м.