еја̑м, а м. време, јек, борба: Сли̏вама сад ги је еја̑м. — Tуp. ејаm им. облик apaп. мн. од речи jevm им. дан. У тур. ejam се употребљава као једн. и време; згодна прилика.
Морнарима кад се на пут крећу на броду жели се погодан ветар, простонародски hejam оla, место ејам оla (добро, лепо време). — У В. и у РЈА н.