Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ȅ узв.: Ȅ, фа̄ла̏ му! Расн. — Е̏, ва̏ла, ја за ви̏ше ти не мо̏гу да̏т. — За̏што сте га ми̏кли, е̏, ра̏тос га уби̏јо! Расн. — Тава̏ко, е̏, ђи̏ди! — Сметени̑к је, е̏, бо̏же једи̏ни. — А, море пасу̑љу, е̏, ду̏шману! Гојб. — Де̏ си, коломбо̏ћу, е̏, јуна̑ку мо̑ј! Гојб. — Е̏, га̑јле ме! Г. Суд. — До̑ђе, мо̏ре, е̏, ка̑рна му би̑ло! Расн. — Е̏, те̏шки риба̑ри ото̏ше! Гојб. — Е̏, ти што о̏ћеш, ја не̑ћy. — Е̏, чу̏дно ми чу̏до. — Е̏, Кр̑сто, шта ћемо са̏д! — Е̏, е̏, да не̑ће о̏ни то да растакси̑ме?! — RJA. 2. е̑ узв.