2. е̏ узв. и употребљава се место речи доста: На пр. неко сипа из једног суда у други што било у течном или зрнастом стању, онај други који пази да се не прелије или да каже кад је доста рекне: Е, до̏ста je! И сам узвик је доста и јасно да треба да се престане сипати или говорити и сл.