забагре̏т, забагри̑м свр. зарђати од нечистоће, нарочито кад је реч о бакарним судовима који се после употребе не оперу и очисте: Су̏дови забагре̏ли. — Фиг. нахватити нечистоћу у опште: Од кад се несам ба̏њала, забагре̏ла сам више. — Забагре̏о од неопранштине. — У В. н. Исп. RJA. 1.bagren. прид.