Речник косовско-метохиског дијалекта

заба̄ци̏т, заба̑цим свр. затурити, изгубити: Заба̄ци̏јо ка̏пу, сад не мо̏же ни̏где да гу на̑ђе. — Заба̑чен му дућа̑н, ку̏ћа и сл. (т. ј. није на видику, на главној улици).— У В. заба́цити, за̀ба̑цим свр.