за̄бу̑н непром. прид.мршав, слаб: Ове̑ го̏дине сто̏ка ни је за̄бу̑н. — Не зна̑м неку му̏ку су ни де̏ца врло за̄бу̑н. — Овце не̑су сад за клање — мло̏го су за̄бу̑н. — Пepc.zebun прид. слаб, мршав,
немоћан. — У В. 1 и 2за́бун једно именица а друго прид. По датом објашњењу као да су обе речи истог постања.