Речник косовско-метохиског дијалекта

заве̄за̏т, заве̑жем свр.: Hȇћe ти̏кве да ни заве̑жу. —Ове̑ го̏дине ни једна ни сли̏ва није заве̄за̏ла. — Фиг. престати, ућутати:Заве̑жи, више гла̑с да ти не чу̏јем. — Заве̄за̏о гу бо̑г у̑ста, не̑ће једну лакрди̏ју да прогово̏ри. — У В. заве́зати, за̀ве̑же̑м свр. овог значења нема.