Речник косовско-метохиског дијалекта

и̏брик, ибри̏ка м. од арап. ibrîk, тур. простонародски ebriq им. суд за воду са носцем кроз који се пије вода: Ако не̑ма во̏да у кона̏ту, а ти пи̑ј из ибри̏ка. — Доне̏сите и̏брик и леге̑н да оми̏јемо ру̑ке. — У ДК. 1779 год. у Приштини писао је Девичу: Никола калаиџіа ибрик кафе спомен.