Речник косовско-метохиског дијалекта

игра̏т, игра̑м несвр.: О̏р се, бе̏р се, ȍpо да игра̑мо. — Игра̏ли се вра̑ни ко̏њи. — Кад млађи старијем пољуби руку старији рекне: Жи̑в би̏јо и жени̏јо се, на сва̏дбу да ти игра̑м. — Игра̑ комо̑р. — Игра̑ у па̏ре. — Игра̑ ка̑рте. — Игра̑ј т.ј. баци карту. — Кад се неко притегне, рекне му се: а̏, сад игра̑ј. — Што чини̑ш та̏мо? — (Кад неће да му каже шта чини, рекне ce): Игра̑м. — Не дирај се рукама: Сас ру̑ке не игра̑ј. — Пуна мера: Ич не игра̑. — Је ли ше̑с? Ич не игра̑. — Игра ми о̏ко. — Игра̑ ми ме̑со на ме̏не. — О̄де̑ гла̑ва игра̑ (т.ј. глава је у питању). — Игра̑ ко̏ња. — Пролазити, бити у саобраћају: Од неко вре̑ме алтиль̏ци ич не играју. — Не игра̑ј сас но̑ж. — Са се: Не се игра̑ј. —У В. и RJA. ìgrati, ȉgrȃm несвр.