Речник косовско-метохиског дијалекта

ида̑ре, ида̄ре̏та ср. 1. надлештво, установа. — 2. Са глаголом чинити: штедети, економисати, излазити на крај, састављати крај с крајем. — 3. захира, средство за живот: Оти̏шли су у ида̑ре. — Ида̑ре-меџли̑с, административии савет. — Аџи Ла̑за је чине̏о ида̑ре. Пећ. — Може̏те ли да се чени̑те ида̑ре? — Оста̏ли смо без ида̑ре. — Арап. idare им. окретање, обртање; употребљавање, управљање; издржавање, живљење, економисање. У В. и РЈА н.