избӣва̏т, изби̑вам несвр.1.излазити, напуштати: Из мене не изби̑ва. — 2.цурити, тећи: Овде̑, чини̑ ми се, кај пома̏ло да изби̑ва. — Ова̑ј суд по мало изби̑ва. — У В.изби́вати, ѝзби̑ва̑м несвр. са оним првим значењем , у RJA. 1. izbívati, ìzbîvȃm несвр., без ове друге варијанте.