Речник косовско-метохиског дијалекта

изва̏дит, изва̏дим свр.: Изва̏дијо нож на Марка (т. ј. потезати нож у намери да некога убоде). — Оћe о̏чи да му изва̏ди. — Кад неко учини штету рекне му се: Је си ли ћо̏рав — е ћо̏рав ти о̏чи изва̏дијо! — Изва̏ди ми коју ко̏фу во̏де. — Из у̑ста си ми изва̏дијо. — И̏звади ми из у̑ста (каже неко кад је и сам мислио исто рећи). — Изва̏дијо ђа̑ка из чкоље̑. — Изва̏дијо чира̑ка од ма̑јстора. — То што си нами̏слијо, да изва̏диш од па̏мети (т. ј. то је немогуће, или о томе и не помишљај). — Не̑сам ћа̄ри̏јо, ама сам се̄рми̏ју изва̏дијо. — Изва̏дили му пе̏сму.— Изва̏дили му чика̑рму. — Кад је реч о девојци значи проводаџисати, добити пристанак девојачких родитеља: Ја да ти изва̏дим коју о̏ћеш дево̑јку. занимљиво да је у Турака исто тако глаг. čikarmak (извадити) значио удати. У Ашик паше заде, стр. 138, пише: Bu alemde maksad bir kač nesnedir: ogul avermeq, kiz čikarmak, dunjadan ahirete imanle gitmeq (неколико je ствари циљ живота: сина оженити, кћер удати (извадити) и умрети у вери). — Са се: на̏јпре се изва̏ди дево̑јка, пa се после угова̑ра сва̏дба. — У В. и RJA ìzvaditi, ìzvadîm свр.