изветре̏т, изветри̑м свр.каже се за течност која непокривена, незапушена изгуби из себе снагу или јачину или укус: Ова ра̄со̏ница не ваља̑ ништа — изветре̏ла. — Раки̏ја не ваља̑ кад изветри̑. — Са се:Изне̏си те али̏не у обо̑р да се изветри̑ју. — Отвори пе̑нџер од собе̑ нек се лечка изве̏три. — фиг. изгубити оштрину расуђивања, памћења:Што питаш ње̏га, зар не ви̏диш да је изветре̏о? — Од ове̑ бри̏ге лепо сам кај изветре̏ла, ништа не могу да држи̑м на па̏мет. — У В.ѝзветрити, ри̑м, у RJA. ìzvjetriti, ìzvjеtrîm свр.