Речник косовско-метохиског дијалекта

каба̏јет, а и кабаје̏та м. кривица: То ни̏је мо̑ј каба̏јет. — Учини̏јо је ве̏лики каба̏јет. — Како ће би̏т без каба̏јета да апсу чове̏ка! — Кад је ова реч у предикату значи као прид. крив: Ти си каба̏јет. — Ја̑ му не̑сам каба̏јет. Реч је арап. kabahat им. ружно дело или поступак; иступ, мања кривица, преступ. — У В. кабает м., у RJA. kabàjet м.