Речник косовско-метохиског дијалекта

кава̑л, а м. проста дугачка чобанска свирала од дрвета. Тур. kaval прид. коме је средина шупља као цев; кад уз реч пушка дође: kaval tüfenq значи пушка којој цев није олучна. У ЕЧ. VII, 336: Kaval ve dödüqler. — У В. ка̏вал м. са значењем само за врсту пушке.