Речник косовско-метохиског дијалекта

2. ка̑да, ка̄де̑ ж. а) цењена турска жена, ханума, кадуна. Тур. chatun, kadun, kadin. У Туркестану тако зову угледну жену: Иди потра̑жи од Бећи̏рагине ка̄де̑. — б) почасно звање које невеста даје својим млађим заовама. Уз особна имена не мења се: Ка̑да Ве̏тка; ка̑да Божа̏на; узе̑ од ка̑да Симо̏не, и сл. ЕЧ., VIII, 165 каже да Турци у Солуну имају жене које зову: Gjül-miše kado, друге Gjül-ģemal bula. — У В. и RJA. 4. káda ж.