ла̑д, а м.1.тамо где не дохвата сунце, место у сенци. — Иди, се̏ди у ла̑д. — Оди у ла̑д да седи̑мо. — Награ̄ди̏ла гу ла̑д сас једну грању од шу̏ме. — Он је ве̏лики пушљи̑вко, тај се боји̑ и од своје̑га ла̑да. — Држи̑ му ла̑д.—2.време пpe но што угреје сунце и освоји дан ујутру или после заласка сунца, кад попусти врућина: Да иде̑мо или да подра̏нимо у̏јутру по ла̑ду. — До̑ђите за ла̑да, ако мо̏жете. — У В.ла̑д, хла̑д м., у RJA. 1. hlâd м.