ла̏жа, е ж.неистина. Облик лаж у овом говору се не чује: Сан је ла̏жа а бог је и̏стина. — Ла̏жа ћe то би̏т, ја се на̑дам. — Сас ла̏жу му је точи̏јо. — Ла̏жа и̏скочи та̑ј авади̏з. — Нађи ла̏же.Б.П. — Но ако се лажо̑м не иску̑пите.Б.П. — У В.ла̀жа м. сасвим друго значи , у RJA. 1. làža ж.