Речник косовско-метохиског дијалекта

ла̑кат, ла̏кта м.; ла̏кти ген. пл. — 1. У В. и у RJA. lȃkat, lа̑kta м. а. и с. : 1. Наслони̏ла се на ла̑кат. — Болу̑ ме ла̏ктови. — Одмери̏јо му од ша̏ке до ла̏кта. — Ћу̏шнуо га лакте̑м. — 2. мера за дужину, по прилици пола аршина: Да̏до му пе̑т ла̏кти пла̑тно. У овом значењу забележено је у ДК. 1761 год. у Приштини: Писа бл. Петкѡ грош, ПавꙊна лакта плат(на). У Пећи 1769 год.: Писа Анћа є҃ лаката платна. 1764 год. у Витини: .: Писа Анћа г҃ лакта палат (платна). У Добриној Луци 1766 год.: Писа Томаниа в҃ лак (та) платна.