Речник косовско-метохиског дијалекта

ланда̏т, ланда̑м несвр. лепршати се, лелујати се, ићи онако тамо амо, тако да се због ветра човеку одећа лепрша: Немо̑ ланда̏т сас то̑м све̄ћо̑м. — Ланда̑ју му комати од кошу̏ље. — Ланда̑ ми ре̑са, оте̏кла ми кај по̏жега сли̏ва. — Иде̑, а рука̑ви му ланда̑ју та̏мо-ова̏мо. — А. Што ги̏ је? — Б. Љу̑ту се што ги не дам да ланда̑ју. — У В. ла̀ндати, да̑м несвр. , у RJA. 2. и 3. làndati, làndȃm несвр.