Речник косовско-метохиског дијалекта

лу̑д, а, о прид. млад без имало алузије на слабост ума: Јо̏ш ми је Си̑ма лу̑д, није за жени̏дбу. — Ће̑рка ми је лу̑да, још није за у̏дају. — Ова̑ овца има лу̑до ја̏гње. — Јагањци су они још лу̑ди. — Оста̏ла сам удови̏ца сас лу̑ду децу. — У В. лу̑д лу́да, до, прид. 3), у RJA. 1. lȗd, lúda прид. с., b) и с).