Речник косовско-метохиског дијалекта

мака̏ра, е ж. и мака̏ре, та ср. 1. калем на који се намотава конац; калем са концем разне боје који се купује у радњи: Иди ми у̏зни код Са̏зде једну мака̏ру цр̑н ко̏нац. — Изгуби̏ло ми се мака̏ре сас ко̑нце. — 2. колотурице: Ди̏гоше га на мака̏ру. — На мака̏ру дигу̏ју ту̏гле. — У ЕЧ., VII, 63, говорећи о унутрашњости града Стоног Београда каже: Ve her ǵisr uzere üčer jerden zembereqli makaralar ile her gjeǵe kalkar asma ǵisirleri vardir (На сваком мосту има на три места колотурице на перо помоћу којих се сваке вечери покретни мостови дижу). — У В. ма̀каре ж., али друго значи. У RJA. màkare ж. мн. Тур. makara им. котур од дрвета или метала који се окреће око једне осовине и преко кога се пребацује уже да се њиме подиже или спушта какав терет.