ма̑јковић, а м.највише се употребљава у вок. у смислу човече: Што се не ве̏снеш, ма̑јковићу, ти не̑си аџами̏ја. — Ма̑јковићу, ти да си чо̏век тако̑ не̏ би ра̄ди̏јо! — У В. и у RJA. mȃjković м. Али у овом дијалекту нема ни помисли о некаквом јунаштву онога на кога се та реч односи.