Речник косовско-метохиског дијалекта

нава̄ли̏т, нава̑лим свр. 1. нагнути, прислонити: Нава̑лите ту кр̏љу на ту страну.— у великој количини, мери изложити, изнети, понудити: А̏те, де̏цо, нава̑лите ча̑с.— 2. Имати у великој мери: А да нава̄ли̏ле ми па̏ре! (т. ј. као да ја имам новца много, као да су ме новци затрпали). — Боји̑м се нава̄ли̏ла му де̏ца, те толи̏ко чу̑ва. — На̏валу да̑вау кра̏вама да нава̑лу мле̑ко. Гојб.— 4. Велику жељу показати, много хтети: Нава̄ли̏ла де̏ца, па о̏ће, па о̏ће. — Нава̄ли̏смо сло̏шки, те допра̏висмо њи̏ву. — Са се: Кад уле̏го, тонде̑ке се нава̄ли̏ на јаста̏це. БМ. — Нава̄ли̏ла се це̑ла ку̏ћа, оће да па̏дне, ако гу непода̏пре. — У В. и у RJA. naváliti, nàvȃlîm свр.