наве̄за̏т, наве̑жем свр.везати једно на друго: Наве̄за̏о по̏јас на коно̏пац, па тако изва̏дијо ко̏фу из буна̑ра. — Са се: натурити се, прилепити се: Наве̄за̏о ми се једа̑н Турчи̑н, жи̑ви жи̏вот не̑мам од ње̏га. — Наве̄за̏ла му се једна ороспи̏ја, ни̏како га не пушћа. — Наве̄за̏ му се док ми не̏ даде, не̑сам га оста̏вијо. — Нешто ми се, боже опро̏сти, наве̄за̏ло(т. ј. нешто ме на зло наводи, доводи у искушење). У В. и у RJA.navézati, nàvȇžȇm свр.