1. на предл.Ретко се употребљава са лок.: Осӯди̏ше чове̏ка на пра̑вде бо̏га(т. ј. недужна). — Се̏те, љу̑ди, што стоји̑те тако̑ на но̄га̑. — Тако̑ на но̄га̑ попи̏ше по ча̏шу раки̏је(т. ј. с ногу). — Ди̑мка је, сиро̏ма, вр̏ло бо̏лан — на самр̏ти је. — Редовно иде са ак.: И̏ди на̏ воду. — Отиша̏о на̏ воду(т. ј. по или за, да донесе воду). Има чак и оваквих примера: Да ги пра̏ти на фа̏брику.Гојб. — На̑-вај све̑т бе̑ли. — Јеси̏ ли на̑ вај све̑т(т. ј. јеси ли при свести). — Не̑си на̑ва све̑т (в.на̑ва). — На та̏ј све̑т ћеш му џева̑п да̄ва̏т(т. ј. пред богом ћеш после смрти одговарати). — Кошу̏ља гу бе̑ла, на̑вај све̑т, кај бе̑ли беар. — Де̏ ћеш? На овакво питање одговара се: на дућа̑н и у дућа̑н. — О̏днесе та̏ву на фуру̏ну. — Иде̑ се на свети̑,на зија̑фет,на пи̑р,на весеље,на сва̏дбу. — На̏ очи му изле̏с не сме̑ш. — Кад ти тако̑ чини̑ш на мо̏је о̏чи, шта̏ ли чини̑ш, кад ја ту не̑сам ?! — На њего̏ве о̏чи му у̏би си̑на. — Оста̏ви ти то на ме̏не. — Оста̏ло је на те̏бе да пла̑тиш. — А. На кога̑ је са̏д ре̑д? — Б. На ме̏не, те̏бе и сл. — Кад неко да милостињу цркви, манастиру, онај који је купи рече: Да ти је на̏ помоћ све̏ти Јани̏ћије или већ који буде светац. — До̑ђи на вре̑ме или на ва̏кат. — На сага̏шње вре̑ме. — На ово̑ вре̑ме му̏чно жӣви̑мо. — До̑ђи тамо на̏ зиму,на̏ лето,на̏ јесен. — На Ми̏тровдан,на Бо̏жић,на Води̏це,на Вели̑гдан,на Бла̏говес,на Цве̄тни̏це,на Ђу̑рђевдан,на Крсто̑вдан,на Петро̑вдан,на све̏ту Тро̏јицу,на све̏тога Сте̏фана. — У здравицама: На мло̏го го̏дина или за мло̏го го̏дина! — На мло̏го го̏дина да Бо̑г да̑!По два̄ гро̏ша на̏ дан. — Сто̑ гро̑ша на го̏дину, на ме̏сец. — На једа̑ ма и на један ма̏(т. ј. од једном, изненада). — На му̏ку сам. — На му̏ку је за дућа̑н(т. ј. потребан му је дућан). — О̏пцовао му све на гоми̏лу(т. ј. све од реда). — Тура̑ј на гоми̏лу. — То је би̑ло на брзи̏ну(т. ј. у хитњи). — На̏ бога (т. ј. срећом). Исп.на̏бога. — О̏брну на арнау̑цки. — Ово̑ ни̏је на до̏бро. — Бо̑г на до̏бро нек обр̑не. — На до̏бро не̏ка је! — Ћӯка̏вац ви̑че на ки̏шу(т. ј. претсказује рђаво време). — На ле̑по вре̑ме ви̑че ку̏кавац. — А. Јел за па̏ре? — Б. Не̏, на вереси̏је. — На̏ врат на̏ нос(т. ј. брзо и којекако). — Ту̏рци су га исе̏кли све̏ на ма̑ле мр̏ве. — Да̏о му на̏ поклон(т. ј. на дар). — Набожу̑ пра̑вду. — Уда̏рили Арну̑ти на Пе̑ћ, на Ми̏тровицу. — На мо̏ју ду̑шу(т. ј. душе ми)! — Искочи̏јо му на пу̑т(т. ј. пресрео га, напао га на путу). — Ву̑к ти на пу̑т!(каже се кад се сретне нешто што се не жели или што не претсказује срећу). — Кад се спомиње какав зао покојник, Турчин, каже се: Ву̑к му на пут! — Бо̑г нека га обр̑не на покоја̏није. — Кад си ти̑ кри̑в, што тура̑ш на ме̏не? — На њу̑ ми је жа̏о. — На њу̑ ми је кри̑во. — На кри̑вога бе̑да! — У̏зео га на зу̑б. — У̏зело му се или дало на̏ зло(т. ј. све га љути, срди). — У В. и у RJA.1nа предл.