Речник косовско-метохиског дијалекта

обелода̏нит, обелода̏ним свр. открити, проказати. Исп. обеа̏нит: Обелода̏ниће њега Бо̑г. — Нека те обелодȁни Бо̑г, кад се не на̑даш. — Са се: Та се рабȍта тӯ ско̏ро обелодȁнила. — У В. и у RJA. objelodániti, objelòdȃnîm свр.