па̏дат, па̏дам несвр.: Те̑шко ми па̏дају таке̑ лакрди̏је. – Шта̏ ти па̏да тебе Жи̑вко поп Да̑нчетов? – Ме̏не ми ни̏шта не па̏да(тј. ништа ми није род). Ње̏му па̏дају две̑ же̏не(тј. следују му). – Ту̑ па̏дају на ко̏нак, кад до̑ђу. – У В.па̏дати, -да̑м.