пала̑вра, е ж. реч без основа, лаж, лакрдија, хвалисање: Оста̏ви, ти те пала̑вре немо̑ ме̏не да казу̏јеш. — Пала̑вра је то. — Код шпањол. Јевреја овако се каже реч. И у тур. језику се реч употребљава, али у тур. речницима је ова реч означена као талијанска. — У В. и у RJA. pàlavra ж., али тамо зрачи: „čeļade, koje mnogo govori i riječi po selu raznosi“.