папафи̑нга, е ж. мансарда, фиг. израз за ружну, високу кућу, зграду: Ку̏ћа му кај нека папафи̑нга. — Реч је к нама дошла преко Турака из талијанског јез. Тур. papafingo им. врста једрила на броду, на највишем
делу катарке. Тако се, веле, звала и кoрпа на катарци одакле је по један морнар стражарио.Хајдук Вељкова папафи̑нга. У ЕЧ., III, 262: papafingo jelqеni (једрило на папафинги).