папу̏ча, е ж.; папу̏че ж. мн. У ДК. забележено је 1765 год.: Писа Цмила папꙋче. На територији овог говора до скора врста женске обуће отворене и без петнога луба. — У В. и у RJA. 1. ра̀рučа ж. Реч је постала од перс. pa = нога, puš зап. нач. од глагола pušiden = обути, навући, пригрнути. Простонародски турски papuč лака обућа, пантуфла.