Речник косовско-метохиског дијалекта

па̑љка, е ж. црпка, врг, тиква, којом се црпе вода. Фиг. сасвим ћелава глава и гола лубања: Гла̏ва му кај па̑љка. — Си̏пи ми сас ту̑ па̑љку ле̑чка во̏ду. — У В. па̑љка ж., али друго значи , у RJA. има слично значење páļak, páļka м. и 4. pȁļka ж.