Речник косовско-метохиског дијалекта

прокопси̏ја, е ж. напредак, срећа, благостање: Ни̏кад прокопси̏ју да не̑мају. — Бог и је про̏клео, ни̏кад прокопси̏ју виде̏ли не̑су. Исп. нгрч. ή προκοπή успех, напредак; προκόπτω добити, успети, напредовати; ή άπροκοπία неуспевање, непокретност; πρόκοπος прид. који не напредује, неспретан.— У В. н.