рабо̏та, е ж.1.рад, посао. Реч по̏сао готово никако се не чује.Записао сам само на̄опо̏сло (тј. како треба, налице): Отиша̏о на рабо̏ту. — Не̑мам рабо̏ту. — Оста̏ла ти рабо̏та!(тј. немаш друга посла). — Оста̏ви то, што ти ни̏је за рабо̏ту. — 2.рад у пољу, у надницу: Отиша̑о на рабо̏ту. — Оста̑о је без рабо̏те(тј. без посла, без рада). — Сва̏ки нека гле̏да своју рабо̏ту. — Њего̏ва рабо̏та (у подругљивом смислу потцењивање туђег рада, знања). — Не ме̑шај се у ту̑ђу рабо̏ту. — Не гра̑ди рабо̏ту без рабо̏те. — Ефе̄нди̏ја, доша̏о сам да ми ви̏диш мо̏ју рабо̏ту(тј. да ми свршиш мој посао). – Два̄ пу̑т што дола̏зим, па не мо̏гу да видим рабо̏ту(тј. да свршим посао). – Узни това̑ј но̑ж, ако мо̏же да ти ви̏ди рабо̏ту(тј. да ти послужи). — У В.ра̀бота ж.