Речник косовско-метохиског дијалекта

та̏ва, е ж. 1. а) земљани суд нарочитог облика у коме се готови јело што се у београд. говору каже ђувеч. — 2. б) јело зготовљено у таквом суду: Шта и̏мате за вече̑ру? — И̏мамо та̏ву сас црве̏не патлиџа̑не. — У В. и Br. Iv. tàva ж. Тур. tava им. кухињска посуда широка са дугачком дршком за топљење масла или пржење риба, ћуфтета и сл.; разна јела; справа за топљење метала; корито за растварање креча; по сланицама врста кашике за црпење морске воде. Нгр. ο҅ ταβάς.