та̏ва, е ж.1.а)земљани суд нарочитог облика у коме се готови јело што се у београд. говору каже ђувеч. —2.б)јело зготовљено у таквом суду: Шта и̏мате за вече̑ру? — И̏мамо та̏ву сас црве̏не патлиџа̑не. — У В. и Br. Iv.tàva ж.Тур.tava им.кухињска посуда широка са дугачком дршком за топљење масла или пржење риба, ћуфтета
и сл.; разна јела; справа за топљење метала; корито за растварање креча; по сланицама врста кашике за црпење
морске воде.Нгр.ο҅ ταβάς.