Речник косовско-метохиског дијалекта

та̄и̑н, та̄и̏на м. 1. а) војнички хлеб: По̏једе це̏о та̄и̑н. — Кӯпи̏смо по два̑ та̄и̏на од низа̑ма.— 2. б) редовно следовање, оброк: Њо̑јзи гу је та̄и̑н сва̏ко ве̏че по једно ши̏ше раки̏ја. — Сва̏ки да̑н ги је по једа̑н саму̑н та̄и̑н њи̏ма. — У В. и Br. Iv. táin м. Арап. ta’jin им. одређивање; постављање. Тур. у војној струци све што се даје мимо плату у натури као хлеб, месо и др., следовање. Нгрч. η҅ ταγή или τό ταγί животне намирнице, провизија; ταίζω храним.