та̄и̑н, та̄и̏на м.1.а)војнички хлеб: По̏једе це̏о та̄и̑н. — Кӯпи̏смо по два̑ та̄и̏на од низа̑ма.—2.б)редовно следовање, оброк: Њо̑јзи гу је та̄и̑н сва̏ко ве̏че по једно ши̏ше раки̏ја. — Сва̏ки да̑н ги је по једа̑н саму̑н та̄и̑н њи̏ма. — У В. и Br. Iv.táin м.Арап.ta’jin им.одређивање; постављање. Тур.у војној струци све што се даје мимо плату у натури као хлеб, месо и др., следовање. Нгрч.η҅ ταγή или τό ταγίживотне намирнице, провизија; ταίζωхраним.