Речник косовско-метохиског дијалекта

та̄је̏т и та̄ји̏т, та̄ји̑м несвр. 1. а) Каже се за радњу кад мало дете, које још не уме ићи покушава да се само без туђе помоћи држи на својим ногама. Каже се: Тāји̑ ли ти то де̑те. — Још не уме̑ да тāји̑. — Да се дете ограбри мати му пева: А̏јт та̑ји, та̑ји!... У Београду се каже ду́ји. — 2. б) Са се, ћутати. Кад дете плаче, рекну му: Та̑ј се. Немо̑ј да пла̏чеш. — 3. в) Кад сасвим помало цури: Бури̏ло ми со̏л још по ле̑чка што тāји̑. — У В. и Br. Iv. 1. tájati и tájiti , tájîm несвр.