уа̏бит, уа̏бим свр.одвући нечију пажњу, занети: Немо̑ј да га уа̏биш. — Са се: Уа̏би се тако̑, па и̏ч не зна̑ де̏ је.Исп.заа̏бит се. — У Br. Iv.ùhabiti se, ùhabîm se свр., али сасвим друго значи.И косовски Арнаути употребљавају исту реч: Mos uabit! (тј. не греши, не буни се). — Uabita(тј. ја се занесох, пометох).