уби̏т, уби̏јем свр.: Уби̏ћ у те, ако не седи̑ш му̑дро. — Уби̏јо те бо̂г! — Уби̏јо га ле̑д! (клетва, мисли се свакако на град). — Уби̏јо се у̏ руку, но̏гу и сл. — Уби̏ли га на ме̏сто. — Са се : У̏би се рабо̏тајући. — До̏шло да се уби̏ју међу̏ себе. — У Br. Iv. ùbiti, ȕbijȇm свр.